Mata je rođen jedne nedilje

Četrdeset neke godine

Otac nije za njega ni znaoS križnog puta kad se vratio

Živili tako skromno, al′ ponosno

U selu malom, pitomom, slavonskom

Seoske babe nisu ga volile

Kad krene šorom navuku firange

A ja, k'o da ga vidim još i sad

U kas vraća konje s pojila

Selo priča, Matu ne briga

Samo konje brže potjera

Onda je došla devedeseta

Otac reče sad il′ nikada

I Mata krenu k'o iz nekog sna

Bez igdi išta, al' srca velika

Te su mu zime brata ubili

Spalili selo, konje odveli

Oca su našli nakon mjesec, dva

Slomila ga tuga velika

A ja, k′o da ga vidim još i sad

U kas vraća konje s pojila

Selo priča, Matu ne briga

Samo konje brže potjera

Ajde!

Bio sam s Matom prošle nedilje

Kod crkve, poslije mise jutarnje

Uz njega sin mu i djeca bratova

Pa di si Mata, kako je, pitam ga

Veli mi sve će biti k′o ranije

Opet će selo okitit' kapije

Sve ćemo vratit′, al' jedno nikad ne

Uspomene što su nam nestale

A ja, k′o da ga vidim još i sad

U kas vraća konje s pojila

Selo priča, Matu ne briga

Samo konje još brže potjera

Selo priča, Matu ne briga

Samo konje, ajde!