Vrteli se tockovi mog bicikla.

Gde god je stao taj rulet bese premija.

Smakla se o stepenik njena stikla.

Nekad su pogledi bili cista hemija.

Dobro je pocela nedelja,

poslednje pripreme za maturu.

Virili smo u daljine

puni nade.

Preko gimnazijskog bedema,

k'o pravi dekor za avanturu

prosuo je nezni purpur

divlji badem.

Poneli nas vetrovi k'o maslacke.

Jedni su leteli lako, drugi padali.

I curice su postale prve macke

a losi djaci odjednom svetom vladali.

Sve mi je odlicno zvucalo.

Dobro sam stajao tih sezona.

Ljuljale mo oci sirom

promenade.

A nju sam sretao slucajno,

uvek je s pogresnim bila ona,

ali znao sam da sanja

onaj badem.

Stane sve u strofu-dve u baladi:

pustinja proslih minuta i ova zrna sad.

I pred treci refren vec nismo mladi.

Usla je nedavno sama u kafe "Petrograd".

Suvise tajni u ocima,

u zlatni okov joj prstic pao.

Molio me dugi pogled

da je kradem.

Dovraga, kafa je gorcila,

al' taj sam ukus odnekud znao:

probao sam jednom davno

divlji badem.